Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Fiskalna politika protiv recesije nezaposlenosti i Inflacije tražnje". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

Uvod

Uvek aktuelni ekonomski problemi svake privrede su porast proizvodnje i zaposlenosti i tržišno-monetarna stabilnost. Adekvatan privredni sistem treba da efikasno otkloni sve uzroke koji mogu dovesto do recesije, nezaposlenosti i galopirajuće inflacije. U tom smislu od izuzetnog značaja je ponavanje osnovnih principa makroekonomske analize bez čega se ne mogu razumeti privredna kretanja, pa ni adekvatno uticati na njih.

Stabilnost cena, porast proizvodnje i zaposlenosti su problemi koji okupiraju čitav savremeni svet. Retke su države koje ne potresaju visoka inflacija i velika nezaposlenost. Paralelno postojanje ova dva ozbiljna ekonomska problema izaziva i brojne teškoće u njihovom razrešavanju, jer na planu i teorije i prakse antiinflaciona i antirecesiona politika moraju biti na adekvatan način međusobno povezane i pravilno dozirane. Problemi zaposlenosti ne smeju se rešavati nezavisno od tržišno-monetarne stabilnosti i obrnuto, u uslovima akceleracijeinflacije, antiinflaciona politika mora da vodi računa i o svojim efektima na zaposlenost. Država ne može žrtvovati jedan cilj radi ostvarenja drugog, već je potrebno da se putem primene adekvatnih mera ekonomske politike konfliktnost ciljeva svede na minimum.

Dugo se smatralo da se inflacija može pojaviti samo u uslovima pune zaposlenosti, jer tada povećanje tražnje ne bi moglo da bude kompenzirano povećanom proizvodnjom zbog već maksimalnog iskorišćenja svih proizvodnih faktora. Očigledno je da se savremena makroekonomska analiza susreće sa pojavom da se inflacija ne javlja samo u uslovima pune zaposlenosti, već i u uslovima nedovoljnosg stepena zaposlenosti faktora proizvodnje. Savremena praksa pokazuje da postoji istovremeno i istosmerno kretanje stope inflacije i nezaposlenosti.

Pred kreatorima ekonomske politike se postavlja dilema postizanju kog cilja dati prioritet. U svakom slučaju, ne može se a priori dati jedinstven odgovor šta je značajnije – postizanje visoke stope privrednog rasta i zaposlenosti ili stabilnost cena. To zavisi od više faktora, pri čemu ističemo dva: dostignuti nivo privrednog razvoja i stepen upućenosti privrede na međunarodnu razmenu.

Teorije uzroka privrednih kriza

Na pitanje zašto dolazi do poremećaja ravnomernog toka društvene proizvodnje u ekonomskoj nauci postoji nekoliko odgovora, odnosno teorija. U ovom radu navešću neke od njih.

Teorija sunčanih pega periodičnih privrednih kriza dolaz zbog periodičnosti sunčanih pega od 11 do 13 godina što se javlja uzrokom bogatije, odnosno siromašnije žetve, višeg odnosno nižeg nivoa privredne aktivnosti.

Prema psihološkoj teoriji do privrednih kriza dolazi iz psiholoških razloga jer je u određenim fazama razvoja privrede stanovništvo podložno pesimističkim ili opotimističkim očekivanjima. Kada zavlada panika na tržištu roba, novca i hartija od vrednosti dolazi do raskoraka između ponude i tražnje i do povremenog kraha sistema uravnotežene privrede.

Inovaciona teorija cikličnost u razvoju privrede objašnjava kao posledicu cikličnosti u otkrivanju i primeni tehničkih pronalazaka. Pošto se inovacije ne razvijaju i ne primenjuju kontinuirano već skokovito, to se i privreda razvija ciklično.

Prema teoriji preteranih investicija uzrok krizama su preterane investicij, dakle investicije koje su veće od normalne akumulacije. Kao rezultat javlja se veča ponuda roba u odnosu na tražnju. Mogućnosti za preterane investicije javljaju se i na monetarnoj strani, u povećanju bankarskih kredita.

...

 

 

--------------------------------OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.----------------------------------------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]